ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Razvojem civilizacije došlo je do ozbiljnog narušavanja ekoloških principa i stabilnosti životne sredine. Nekada su ljudi živeli u skladu sa prirodom, čiji su neraskidivi deo, ali danas nije tako. Savremen čovek nije svestan da svojim delovanjem ugrožava prirodne resurse, ali dovodi u pitanje i sopstveni opstanak na Zemlji.
Isto tako, preduzimanjem određenih mera, menjanjem svesti i navika, sadašnja situacija se može drastično promeniti na bolje. Zaštita životne sredine bi trebalo da postane prioritet svakog pojedinca, nije dovoljno samo uvođenje predmeta Ekologija (i zaštita životne sredine) u školski program, već treba početi još kod mlađe populacije razvijati svest o odgovornosti prema zdravlju i okolini. Na zanimljiv način i kroz igru se kod mališana može razvijati svest i navika sortiranja kućnog otpada koji se može reciklirati, a kasnije će se kroz obrazovni sistem i socijalizaciju ta navika ustaliti i prenositi i na druge članove zajednice.
MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Pored pravilnog otklanjanja otpada, treba razvijati u obrascima ponašanja i druge mere zaštite životne sredine, kao što su: smanjnje upotrebe dezodoransa, štednja električne energije, racionalna upotreba vode i sl. Danas, uz napredak tehnologije, može se svesti na minimum upotreba papira za čiju proizvodnju se poseče mnogo drveća, koje istovremeno predstavlja prirodan prečišćivač vazduha. Svako od nas u današnje vreme ne mora čitati knjigu u materijalnom obliku jer se mnoge mogu naći u elektronskom ili audio formatu, u radnim organizacijama štampanje se može svesti na minimum jer je sve može skladištiti u računarima, eksternim hard-diskovima i sl.
Jeste li znali je 1926. godine na svetu bilo samo 100 TV uređaja, a koliko ih je danas? Šta ste uradili sa svojim starim televizorom kada ste kupili nov?
NAJEFIKASNIJI VID OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE
Svaki pojedinac na dnevnom nivou trebalo da preispita sopstveno ponašanje i odnos prema prirodi koja je naš dom i treba ga sačuvati i za naredne generacije. Džabe je akumulirati materijalna dobra za svoju decu, ako im ne sačuvamo vazduh, vodu, zemljište, izvore energije.
Reciklaža je jedan od najjednostavnijih vidova očuvanja životne sredine jer se njom štedi energija, manje zagađuje vazduh, voda i zemljište i čuva se životna sredina. Neke nacije i države su svesne problema u kojima se čovečanstvo nalazi, pa su među svojim stanovništvom razvile naviku recikliranja. Najveći procenat reciklaže zastupljen je u Japanu, gde se reciklira 95% sekundarnih sirovina, dok evropski prosek u ovoj oblasti iznosi svega 55%.
VREME POTREBNO ZA RAZGRADNJU OTPADA
Neretko se u savremenom dobu vidi plastična boca koja plovi vodom, a neke vrste plastike se u vodi nikada ne razgrade.
Da li ste se ikada pitali koliko je nekim materijama potrebno da se razgrade u vodi ili prirodi?
U vodi:
- pelene – 450 godina
- staklo – 4000 godina
- toaletni papir – 30 dana
- limenke – 200 godina
- udice za ribe – 600 godina
- cigarete – 10 godina
- karton – 60 dana
- plastične kese – 10-20 godina.
U prirodi:
- žvakaća guma – 5 godina
- kora od banane – 1-3 godine
- filter cigarete – 2-5 godina
- plastična kesa – 400-milion godina
- odgrizak od jabuke – 14 dana
- staklo – 4000 godina
- limenka – 50-200 godina.
Da li ćete, ubuduće, kada vidite nešto od ovog otpada u prirodi ili vodi preduzeti nešto?
