AMBALAŽA
Ambalaža (ponekad nazivana i pakovanjem, mada je pakovanje proces smeštanja u ambalažu) predstavlja materijal koji štiti proizvod od različitih vrsta uticaja, kako bi se on što bezbednije dopremio do krajnjeg korisnika. Iako je ovo osnovna uloga ambalaže, činjenično stanje je da ona danas ima i marketinšku funkciju jer mnogi krajnji potrošači kupuju proizvode i prema dizajnu ambalaže.
Ambalaža može biti papirna, kartonska, plastična, staklena, tekstilna, metalna, ili ambalaža od kombinovanih materijala. Prema svojoj nameni, postoji ambalaža za prehrambene, kozmetičke i hemijske proizvode. Sa svim ovim tipovima ambalaže današnji čovek dolazi u kontakt svakodnevno. Kada se iskoristi proizvod iz određene ambalaže, ambalaža postaje otpad.
NAJČEŠĆE VRSTE AMBALAŽNOG OTPADA
PAPIR I KARTON
Papir i karton čine preko 40% našeg otpada jer se koristi u svakodnevnom životu, što znači da na svakih 100 kilograma otpada koji mi bacimo, oko 35 kilograma je papirni i kartonski otpad. Ako bismo počeli da recikliramo samo jedne jutarnje novine svakog dana, mogli bismo spasiti hiljade stabala, što bi značajno smanjilo emisiju ugljen-dioksida. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira i kartona štedimo dovoljno električne energije za napajanje kuće u proseku za šest meseci, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 7.000 litara vode. Recikliranjem papira spasavamo šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih zavise. Jeste li znali da bi se reciklažom polovine svetske proizvodnje papira sačuvalo 800.000 kvadratnih metara šuma?
PLASTIKA
Plastika je jedan od najčešće korišćenih materijala koji pronalazi široku primenu u pakovanju proizvoda široke potrošnje, izradi platnih kartica, ambalaže za hranu i piće, dečijih igračaka itd. Postoji preko 10.000 različitih vrsta plastike u svetu, a često se meša i sa drugim materijalima, pa je njena upotreba, praktično, neograničena. Ako bi se reciklirala sva plastika, smanjila bi se potrošnja nafte i uštedelo 25% prostora koji danas pokrivaju deponije. Mogu se reciklirati: boce za pića, plastična folija, tegle za prehrambene proizvode, boce sa prelivima za salate, ambalaža za mleko i jogurt, kese za smeće, ambalaža za deterdžent, ambalaža od sokova i šampona.
Od reciklirane plastike može se praviti gradjevinski materijal, igračke, klupe za parkove, auto-delovi, cevi za navodnjavanje itd. i što je najvažnije, smanjuje se emisija štetnih gasova koji utiču na efekat staklene bašte. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji, nego se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada se vrši zagađenje vazduha. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.
Jeste li znali da se u EU oko 275 000 tona plastike koristi godišnje, što je u proseku oko 15 miliona boca dnevno?
STAKLO
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata ili da kompjuter radi čak 25 minuta. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo.
Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere da se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava i meša sa novim sirovinama (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.
Jeste li znali da 10-12% komunalnog otpada čini staklo?
METAL
Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slično. Jedan deo ambalažnog otpada čini i metal (bočice, limenke, konzerve). Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata.
Jeste li znali da je limenci koka-kole potrebno od 50 do 200 godina da se razgradi u prirodi?
KOJE SE AMBALAŽE KORISTE DANAS?
Najveću primenu ima kartonska ambalaža, dok se staklena ambalaža najduže zadržala među ljudima (postoje nalazi upotrebe stakla koji sežu do 3000 godina pre nove ere) jer je, neretko, i najpraktičnija po pitanju očuvanja proizvoda smeštenog u njoj. PET ambalaža je poslednjih decenija sve zastupljenija, a kako raste ekološka svest, tako u gradovima postoje organizacije koje vrše otkup ambalaže (staklene, papirne, PET). Danas je za zaštitu životne sredine vrlo bitno obratiti pažnju da ambalaža bude od biorazgradivih materijala ili da je predviđena za recikliranje, a pri njenom odlaganju treba voditi računa o mestima predviđenim za određenu vrstu ambalaže ili kontaktirati subjekte koji se bave upravljanjem ambalažnog otpada, otkupom i reciklažom.
