OTPAD
Pod pojmom otpad podrazumeva se svaki materijal koji više nije koristan, te se, usled neprimenjivosti, odbacuje. Većinu otpada predstavlja ambalaža određenih iskorišćenih proizvoda (kozmetičkih, prehrambenih). Svaka vrsta otpada predstavlja pretnju životnoj sredini, pa stoga treba pravilno upravljati otpadom, reciklirati ga i odlagati na predviđena mesta.
PRIMARNA SELEKCIJA OTPADA
Primarna selekcija otpada predstavlja razvrstavanje otpada na mestu njegovog nastanka. Pre svega se misli na razdvajanje posebnih vrsta otpada kao što su: razne vrste papira, metala, razne vrste plastike, stakla, biootpada, itd. Ovo su materijali koji bi se mogli reciklirati, jer po svom sadržaju predstavljaju dragocene sekundarne materijale, a ne otpad koji bi trebalo trajno odlagati na deponije.
U ukupnoj dnevnoj količini otpada koju generišu građani Srbije najzastupljeniji je organski otpad i to više od polovine, odnosno 50-55%. Otpadni papir i plastika se prikupe u jednakim količinama, po 15% u odnosu na ukupnu količinu. Otpadno staklo, metal i tekstil se sakupe po oko 3% za svaku vrstu. Otpadna guma, s obzirom da postoji sporadično otkup starih guma, javlja se u neznatnoj količini, tačnije samo oko 1%.
VRSTE OTPADA
U papirno-kartonski otpad spadaju sve vrste papira i kartona osim tetra ambalaže, foto-papira, zauljenog papira. Udeo papira/kartona u ukupnoj masi otpada čini oko 15% što predstavlja značajan resurs za reciklažu.
Stakleni otpad čine stakleni predmeti u širokoj primeni kao što su staklena ambalaža, staklene posude i prozorska stakla. U Srbiji je od pre nekoliko godina počelo organizovano prikupljanje staklene ambalaže, staklenih posuda i stakla. Procenjeni udeo stakla, zajedno sa porcelanom je oko 3%, u ukupnoj masi otpada. Staklena ambalaža i otpadno staklo treba da se sakuplja u posebnim posudama za ovu namenu koje je potrebno postaviti na javnim mestima i u reciklažnim dvorištima.
Gotovo 96% plastičnih predmeta na tržištu napravljano je od šest vrsta polimernih materijala. Plastični otpad se prikuplja kao PET ambalaža i ostala plastika. Ukoliko se prikupljena PET ambalaža plasira ili koristi kao vredna sirovina za neku proizvodnju, onda se prikupljaju samo lako perive posude i boce, dakle u prvom redu ambalaža od raznih pića. Ostali plastični otpad se sakuplja kao prazna polimerna ambalaža svih prehrambenih artikala, tečnih sapuna i šampona, deterdženata i sličnih sredstava za čišćenje.
Plastična ambalaža opasnih materija, kao što su lepak, razređivači, lekovi, prikuplja se i zajedno sa preostalim sadržajem odlaže u posebne posude za opasan otpad. Težinski udeo plastike je mali (oko 3%), ali zapreminski udeo je mnogostruko veći, što je izuzetno važno i zbog transporta otpada, a i zbog dužeg perioda korišćenja deponije. Plastika sa ukupnim težinskim učešćem od 3%, u ukupnoj zapremini otpada učestvuje sa oko 20 %.
Metalne komponente otpada mogu se podeliti na ferozne metale i obojene metale, a najčešće je to aluminijumska ambalaža za pakovanje piva i gaziranih pića. Tehnoekonomski efekat pri reciklaži ovog otpada je najveći u odnosu na sve druge reciklabilne komponente komunalnog čvrstog otpada. Zato se organizuje posebno prikupljane ove vrste otpadnog materijala. Aluminijumska ambalaža treba da se sakuplja u posebnim posudama koje se postavljaju na sabirnim mestima. Masa Al limenke je mnogo manja u odnosu na zapreminu, odnos je isti kao i za plastični PET otpad.
KAKO SPREČITI GOMILANJE OTPADA?
Prema istraživanjima, danas prosečna evropska porodica generiše oko dve tone otpada godišnje.
Da bi se sprečilo gomilanje otpada, neophodno je razvijati svest o reciklaži kao najadekvatniji način rešavanja ovog problema, jer se procenjuje da 60% postojećeg otpada može ponovo da se upotrebi za proizvodnju novog proizvoda nakon reciklaže. Na ovaj način se ne samo smanjuje količina otpada odložene na deponiji, već se vrši ušteda u prirodnim resursima, vodi i električnoj energiji, itd.
Direktiva 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu Dopunjena је Direktivom EU 2018/852 iz paketa cirkularne ekonomije kojom je definisano da se do 31. decembra 2024. godine uspostave kolektivni operateri za izvršenje obaveza produžene odgovornosti proizvođača za sve vrste ambalaže. Povećani su ciljevi koje treba postići:
1) zajednički cilj EU za reciklažu ambalažnog otpada je najmanje 70% masenog udela od ukupnog ambalažnog otpada do kraja 2030. godine;
2) minimalni ciljevi prema masenom udelu za reciklažu za sledeće materijale sadržane u ambalažnom otpadu do kraja 2030. godine su: 55% plastike, 30% drveta, 80% crnih metala, 75% stakla, 85% papira i kartona.
